Pre nego što zaronimo u svet džina, važno je da definišemo šta je zapravo džin.

Šta je džin?

Džin je destilovano alkoholno piće koje se pravi od fermentisanih žitarica ili voća, poput pšenice, ječma, kukuruza ili grožđa. Njegova karakteristična aroma potiče od biljnih sastojaka, pre svega bobica kleke, koje mu daju prepoznatljiv, osvežavajući ukus.

Pored kleke, često se dodaju i drugi botanički elementi poput korijandera, citrusa, anđelike i raznih začina, što svakom brendu daje jedinstven profil ukusa. 

Istorija džina

Koreni džina sežu u 11. vek, kada su italijanski monasi iz Salerna pravili medicinske napitke aromatizovane bobicama kleke, verujući u njihova lekovita svojstva.

U 16. veku, u Holandiji se pojavljuje piće poznato kao "genever", koje se smatra pretečom modernog džina. Holandski vojnici su tokom ratova pili genever pre bitaka za hrabrost, što je dovelo do izraza "holandska hrabrost".

 Engleski vojnici su tokom sukoba sa Holanđanima u 17. veku upoznali genever i doneli ga u Englesku, gde je piće ubrzo postalo izuzetno popularno. Ova popularnost dovela je do perioda poznatog kao "Gin Craze", tokom kojeg je konzumacija džina rapidno porasla, često sa negativnim socijalnim posledicama. 

Proces proizvodnje

Osnovni sastojci za proizvodnju džina su fermentisane žitarice ili voće, najčešće pšenica ili ječam. Nakon fermentacije, destilacijom se dobija neutralni alkohol visoke čistoće. U ovaj alkohol se dodaju botanički sastojci, pre svega bobice kleke, ali i drugi biljni elementi poput korijandera, citrusa, anđelike i raznih začina.

Postoje različite metode dodavanja ovih sastojaka, uključujući direktno potapanje u alkohol ili korišćenje posebnih korpi kroz koje para alkohola prolazi tokom destilacije, apsorbujući arome biljaka. Nakon ovog procesa, džin se može dodatno razblažiti vodom do željenog procenta alkohola pre flaširanja. 

Vrste džina

Džin se može podeliti u nekoliko glavnih kategorija, u zavisnosti od načina proizvodnje i korišćenih sastojaka:

  • Alkoholna pića sa ukusom kleke: Ova pića nastaju potapanjem bobica kleke i drugih biljaka u alkohol kako bi se prikrio lošiji kvalitet osnovne sirovine. Primer ovakvog pića je domaća rakija klekovača. 
  • Džin: Dobija se dodavanjem biljnih sastojaka, posebno kleke, u neutralni alkohol. Nema ograničenja u pogledu dodatnih aroma, boja ili šećera. 
  • Destilovani džin: Nakon dodavanja biljnih sastojaka, smeša se ponovo destiluje kako bi se postigao željeni ukus. Nakon ponovne destilacije moguće je dodati još neke arome da bi se dobio željeni ukus. 
  • London džin (London Dry Gin): Proizvodi se od visokokvalitetnog alkohola poreklom iz žitarica, uz dodatak biljnih sastojaka i kleke. Ne smeju se dodavati veštačke arome, boje niti šećer, što rezultira suvim ukusom. Zbog svog strogog načina proizvodnje, London džin nazivaju još i "suv". 

Popularni kokteli sa džinom

Džin je osnova mnogih klasičnih koktela. Evo nekoliko najpoznatijih:

  • Džin tonik: Jednostavna kombinacija džina i tonika, često ukrašena kriškom limete ili limuna.
  • Martini: Elegantni koktel koji se sastoji od džina i suvog vermuta, serviran sa maslinom ili uvijenom korom limuna.
  • Negroni: Jednaki delovi džina, crvenog vermuta i Campari likera, sa dodatkom leda i kriške pomorandže.
  • Long Island Iced Tea: Snažan koktel koji kombinuje džin, rum, votku, tekilu i liker od pomorandže, uz dodatak soka od limete i kole.

Džin je piće sa bogatom tradicijom i raznovrsnošću, pružajući neograničene mogućnosti za uživanje, bilo da ga konzumirate čistog ili kao deo sofisticiranih koktela.

Zdravstveni aspekti džina

Iako je prekomerna konzumacija alkohola štetna, umeren unos džina može imati određene koristi zahvaljujući bobicama kleke.

Kleka je poznata po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima, a tradicionalno se koristi u medicini za poboljšanje varenja i ublažavanje simptoma artritisa. Međutim, ove potencijalne koristi ne treba koristiti kao izgovor za prekomerno konzumiranje alkohola. 

Inovacije u proizvodnji džina

Savremeni proizvođači džina istražuju nove tehnike kako bi poboljšali i ubrzali proces proizvodnje.

Jedna od takvih metoda je ultrazvučna ekstrakcija, koja koristi zvučne talase visokog intenziteta za bržu i efikasniju infuziju biljnih sastojaka u alkohol. Ova tehnika omogućava destilatorima da postignu bogatije i kompleksnije profile ukusa u kraćem vremenskom periodu. 

Lokalna proizvodnja džina

U poslednje vreme, sve veći broj destilerija širom sveta, uključujući i Srbiju, počinje da proizvodi džin koristeći lokalne sastojke.

Na primer, neke domaće destilerije koriste autohtonu kleku i druge lokalne biljke kako bi stvorile jedinstvene ukuse koji odražavaju specifičnosti svog podneblja. Ovaj pristup ne samo da podržava lokalnu ekonomiju, već i obogaćuje raznolikost džinova dostupnih na tržištu. 

Džin nastavlja da evoluira, spajajući bogatu tradiciju sa savremenim inovacijama, pružajući ljubiteljima ovog pića nebrojene mogućnosti za istraživanje i uživanje.